„Potrebno nam je više volontera.“ Ovu rečenicu često čujemo u portugalskim udruženjima, ustanovama socijalne zaštite i nevladinim organizacijama. Ponavlja se kada nema dovoljno ljudi za sprovođenje aktivnosti, kada se projekti šire ili kada volonteri jednostavno prestanu da dolaze.
Ali možda postavljamo pogrešno pitanje. Šta ako problem nije samo u tome što teško pronalazimo nove volontere, već i u tome što ne uspevamo da ih motivišemo da ostanu?
Volontiranje i dalje ima važnu ulogu u portugalskom društvu. Prema Istraživanju o volonterskom radu iz 2018. godine, koje su sproveli portugalski Nacionalni institut za statistiku (INE) i CASES, volontiranje predstavlja značajan deo socijalne ekonomije. Podaci iz Satelitskog računa socijalne ekonomije za period 2019–2020. dodatno potvrđuju važnost ovog sektora, koji je 2020. godine obuhvatao 5,2% ukupne zaposlenosti u Portugaliji.
Ovi podaci ne znače da volontera ima dovoljno, niti nam govore koliko njih napušta organizacije. Ipak, pomažu nam da razumemo značaj sektora čija održivost zavisi i od sposobnosti organizacija da uključe ljude i prepoznaju vrednost njihovog doprinosa.
Važno je razumeti da mogućnost volontiranja ne zavisi samo od lične motivacije. Nesigurnost zaposlenja, zahtevno radno vreme, porodične obaveze i finansijske teškoće utiču na to koliko vremena ljudi mogu da izdvoje za volontiranje. Organizacije ne mogu uvek da otklone ove prepreke.
Ipak, postoji oblast u kojoj mogu mnogo toga da promene: način na koji organizuju i vode volonterske programe.
Koliko organizacija ulaže vreme i trud u pronalaženje novih volontera, a nema jasno osmišljen način da ih dočeka i uvede u rad? Koliko njih sa oduševljenjem predstavlja svoju misiju, ali ne objašnjava šta se od svakog volontera očekuje? Koliko organizacija kontaktira volontere samo kada im je potrebna pomoć?
Volonter može da dođe pun entuzijazma i želje da doprinese, a zatim da se suoči sa nejasnim zadacima, neredovnom komunikacijom i nedostatkom podrške. Vremenom početno oduševljenje može prerasti u nezadovoljstvo. Kada takva osoba na kraju prestane da volontira, organizacija ponovo zaključuje da nema dovoljno volontera.
A da li je ponekad pravi problem zapravo u načinu upravljanja volonterima?
Portugalski Zakon o volontiranju (Zakon br. 71/98 od 3. novembra) već prepoznaje prava volontera koja se odnose na obuku, učešće i jasno definisan program volontiranja. Drugim rečima, potreba da se odnos između volontera i organizacija dobro uredi odavno je prepoznata.
Pravi izazov je da se ovi principi primene u svakodnevnom radu.
Za to nisu uvek potrebna velika finansijska ulaganja. Početni razgovor tokom kojeg će se razjasniti očekivanja, jasan opis odgovornosti, osoba kojoj volonter može da se obrati za savet i podršku, kao i redovne prilike za razmenu mišljenja i iskustava, mogu napraviti veliku razliku.
Organizacija CASES takođe obezbeđuje materijale i praktične alate koji pomažu organizacijama da razvijaju programe volontiranja. Dakle, znanje i deo potrebnih alata već postoje. Ono što često nedostaje jesu uslovi da se oni zaista primene.
Naravno, koordinacija volontera zahteva vreme, znanje i resurse koje mnoge organizacije teško obezbeđuju. Međutim, i posmatranje koordinacije kao sporednog zadatka ima svoju cenu: prekidanje kontinuiteta aktivnosti, gubitak stečenog znanja i iskustva i stalnu potrebu za pronalaženjem novih ljudi.
Dobro upravljanje volonterima ne znači da solidarnost treba toliko profesionalizovati da izgubi svoju spontanost. Naprotiv, ono znači poštovanje vremena, sposobnosti i očekivanja ljudi koji su odlučili da dobrovoljno doprinesu zajednici.
Možda je vreme da rukovodioci organizacija prestanu da mere uspeh svojih volonterskih programa isključivo brojem novih ljudi koje uspeju da privuku.
Jer organizacija koja je zaista spremna za rad sa volonterima nije samo ona koja zna da im otvori vrata.
To je organizacija koja im daje razlog da ostanu.
Izvori
- Nacionalni institut za statistiku Portugalije (INE) i CASES – Satelitski račun socijalne ekonomije i Istraživanje o volonterskom radu. Nacionalni podaci o socijalnoj ekonomiji i učešću građana u volontiranju.
- INE i CASES (2023) – Satelitski račun socijalne ekonomije 2019–2020. Ekonomski podaci i podaci o zaposlenosti u sektoru socijalne ekonomije.
- Parlament Portugalije (1998) – Zakon br. 71/98 od 3. novembra. Pravni okvir kojim se uređuju prava i obaveze volontera.
- CASES – Volontiranje: pravni i organizacioni okvir i instrumenti podrške. Smernice i praktični materijali namenjeni organizacijama koje uključuju volontere u svoj rad.